Oboljenja vena u trudnoći
Podeli: 

19. 10. 2020.

Oboljenja vena u trudnoći

Vene su krvni sudovi koji vode krv do srca. Do oboljenja vena dolazi kada se u određenim delovima venskog sistema pojavi venska insuficijencija.

Venska insuficijencija je stanje u kome dolazi do poremećaja u odvođenju krvi do srca venama. Kod zdravih vena, venski zalisci pomažu u odvođenju krvi u pravcu srca. Kod hronične venske insuficijencije (HVI) venski zidovi su istanjeni i venski zalisci ne funkcionišu pravilno. To dovodi do prepunjenosti vena krvlju, naročito prilikom stajanja.

   HVI je doživotno stanje. Najčešće nastaje kako posledica oštećenja venskih zalistaka ili prethodne pojave tromba (krvni ugrušak) u venama.

   Oboljenja vena u trudnoći mogu biti manifestovana na više načina. Najčešće su to oboljenja površnog venskog sistema u nozi - venski varikoziteti (proširene vene) i njihove komplikacije, ređe su to flebotromboze, oboljenja dubokih vena. 

    Razlog nastanka oboljenja vena se nalazi u sledećim fiziološkim pojavama u trudnoći:

  • Povećan volumen krvi, što dovodi do proširenja vena
  • Porast težine ploda i materice i njihov rast, što dovodi do povećanog pritiska na krvne sudove u karlici i do promena u fiziološkom toku krvi
  • Hormonske promene u trudnoći, koje dovode do porasta elastičnosti i razmekšavanja kolagena u svim tkivima, a samim tim i u zidu krvnih sudova, sa jedne strane, a sa druge do usporavanja toka krvi ka srcu i staze krvi, koja dovodi do proširenja sitnih krvnih sudova u karlici i na donjim ekstremitetima.

   Faktori rizika za HVI su:

  • Ženski pol
  • Trudnoća
  • Gojaznost
  • Visina
  • Sedenje ili stajanje u dužem vremenskom periodu (rizik koji nosi životni stil i posao)
  • Pozitivna porodična anamneza (nasledni faktori)
  • Prethodna tromboza dubokih vena

   Simptomi HVI su:

  • Bol u nogama
  • Lako umaranje nogu
  • Osećaj otečenosti i težine u nogama
  • Promena boje kože (koža potamni u težim, zapuštenim slučajevima)
  • Osećaj utrnulosti u nogama
  • Svrab i iritacioni osip

   Kliničke manifestacije HVI su:

  • Varikozne vene (proširene izuvijane vene). Svaka vena može biti varikozna. Najčešće su to one vene koje trpe najveći hidrostatski pritisak. Površne vene nogu, spider nevusi i teleangiektazije (male, oštećene vene koje mogu da se pojave na površini tela svuda, a najčešće na nogama i licu). Mogu biti razlličite boje od crvene do ljubičaste, u vidu raznih oblika, linija i fleka. Naziv Spider-pauk, potiče od izgleda, koji podseća na mrežu.  One predstavljaju estetski problem.
  • Otok i bol u nogama
  • Akutne egzacerbacije (pogoršanja) HVI, tromboflebitis (zapaljenje površne vene usled stvaranja krvnog ugruška). Uvek je zapaljeno i okolno perivensko tkivo, pa je koža u projekciji vene u početku procesa otečena, topla i eritematozna-crvena, a kasnije kako upala prolazi zaostaju najčešće plavičasto-ljubičasti čvorići, koji postepeno prolaze do potpune rezolucije ) i flebotromboza (stvaranje tromba u dubokim venama, najčešće  nogu, ali može biti i ruku, koje dovodi do drastičnog poremećaja venske hemodinamike , a može imati i fatalne posledice u vidu plućne embolije, pa čak i smrti)
  • Promene na koži nogu, koje mogu imati različitu kliničku sliku od pojave staznog i kontaktnog dermatitisa (stazni dermatitis je posledica zastoja u odvođenju krvi iz nogu, naziva se još i varikozni ekcem. Koža na nogama deluje istanjeno, braonkasto, sa mogućim lezijama kože u vidu crvenih tačaka, iritacije površnog dela kože, pa čak i tamne prebojenosti i zadebljanja kože na člancima. Koža svrbi, može i da vlaži. Sve te promene mogu da dovedu do pojava alergiskih reakcija tipa kontaktnog dermatitisa, zbog samoinicijativne upotrebe neadekvatnih topikalnih preparata, bez nadzora lekara, a i zbog povećane sklonosti tih pacijenata lokalnim alergijskim reakcijama, koja nastaje kao posledica same geneze bolesti.) preko atrophiae blanche (beličasti atrofični ožiljci na mestima prethodnih ulkusa) do dermatoliposkleroze(zapaljenja kože i potkožnog masnog tkiva). Dovodi do zadebljanja kože cele potkolenice, najčešče počinje zadebljanjem, otokom i bolom u predelu maleolusa. Kasnije pacijenti imaju osećaj stezanja u potkolenici. Koža je tamne prebojenosti, tvrda i steže celu potkolenicu i pojave venskih ulkusa na potkolenicama. To su rane na potkolenicama. Najčešće počinju na medijalnim (unutrašnjim) maleolusima kao plitke, umereno bolne ranice. To su rane koje mogu ići u dubinu do mišićnih fascija, nepravinih, podrivenih ivica. Sa elevacijom bol se u tim ranama smanjuje. One čine oko 70% svih rana na potkolenicama) 
  • Rupture venskih variksa sa posledičnim krvarenjem, koje može biti profuzno u mlazu i često zahteva hitnu hiruršku intervenciju. Prva pomoć u takvim slučajevima je kompresivni zavoj.

   Dijagnoza HVI u većini slučajeva postavlja se anamnezom, kliničkim pregledom i kolor dupleks      ehosonografijom.

   Lečenje HVI u trudnoći zavisi od dve stvari:

  1. stadijuma venske bolesti  u kome se u tom trenutku trudnica nalazi. 
  2. U kom je mesecu trudnoće.

   Neka gradacija od minimalnih ka invazivnijim merama lečenja bi mogli da se gradiraju na sledeći način:

  • Promena životnog stila, regulacija telesne težine, prekid pušenja, redovno vežbanje
  • Odmaranje i elevacija nogu
  • Kompresivna terapija  (ona ne može da spreči pojavu varikoznog sindroma u trudnoći, ali deluje drastično na umanjenje njegove progresije i kao značajna pomoć venskoj pumpi)
  • Hladne obloge
  • Reflekso-terapija
  • Imerzija u hladnim kupkama
  • Akupunktura i akupresura
  • Medikamentozna terapija, koju čine flebotonici (diosmin 600 mg), antioksidanti, kortikosteroidi i antikoagulantna terapija, koja je u vidu topikalnih, peroralnih preparata i subkutanih injekcija. Kod medikamentozne terapije poznate su prednosti i povoljnosti korišćenja diosmina  i hidroksirutozida,a povoljna dejstva na HVI su višestruka, od dejstva na krvne elemente, pa preko dejstva na jačanje zida krvnog suda, smanjenje zapaljenja i regeneraciju okolnih tkiva. Što se tiče korišćenja topikalnih preparata postoje razne kombinacije. Od antičkih vremena se za ove tegobe koriste melem kestena, kasnije i ekstrakti, zatim ruzmarin, neven, kamfor, gavez i mnogi drugi, do savremenih i najefektnijh sa mentolom i diosminom-čija je efikasnost dokazana brojnim naučnim studijama(Venasilk krem gel)
  • Operativno lečenje, koje čine urgentna krosektomija, striping, miniflebektomija, CHIVA, sklerozacija (u izuzetnim odabranim slučajevima) i razne vrste termoablativnih metoda (vodena para, ELVES, RF).

   Prognoza HVI u trudnoći je takva da se ona uglavnom poboljšava po porođaju, najčešće u prvih 6 meseci, tako da ona uglavnom ne ostavlja teže posledice. Može se smatrati da sve posledice koje zaostanu nakon godinu dana od porođaja predstavljaju trajne promene i za dalje lečenje bi trebalo konsultovati flebologa. Isto tako trebalo bi konsultovati vaskularnog hirurga, pri pojavi bilo kakvih tegoba u vezi vena tokom trudnoće.

   Suština je da treba izbegavati bilo kakve invanzivne procedure, pa čak i peroralnu terapiju, osim u neophodnim slučajevima. Uvek terba imati u vidu da svako potencijalno lečenje trudnice može ugroziti plod. Tako da osnovni princip lečenja venske bolesti u trudnoći ostaje:

“Primum non nocere”

                                                                                                                   Dr Marko Todorović, 

                                                                                                                   specijalista opšte hirurgije,

                                                                                                                   subspecijalista vaskularne hirurgije

Trudnoća i proširene vene

Proširene – varikozne vene su prošireni, otečeni krvni sudovi koji se najčešće nalaze na nogama, ali...

Čitajte dalje

Copyright © 2019 - 2020 - Smartleg