Trudnoća i proširene vene
Podeli: 

07. 10. 2020.

Trudnoća i proširene vene

Proširene – varikozne vene su prošireni, otečeni krvni sudovi koji se najčešće nalaze na nogama, ali se mogu naći i na velikim usnama i rektumu.

Proširene vene nalaze se kod oko 40% trudnica  i treba ih razlikovati od “spajder” vena ili samo vidljivh krvnih sudova koji se nalaze u nivou kože - varikozne vene su iznad nivoa kože, mogu biti plavoljubičaste boje i neravne površine. Mogu se pojaviti bilo kad u trudnoći, ali češće u drugoj polovini trudnoće. Mogu se smanjiti ili čak nestati posle trudnoće, ali se pojavljuju u sledećoj – a značajnu ulogu ima i genetika – ako ih imate u porodici, moguće je da ćete ih naslediti.

Zašto dolazi do pojave proširenih vena u trudnoći?

Ima više razloga za nastanak proširenih vena u trudnoći - povećana zapremina krvi koja se nalazi u cirkulaciji tokom trudnoće dovodi do povećanog pritiska na zidove  krvnih sudova, naročito na vene u nogama, koje moraju da krv pumpaju ka gore, protiv zemljine teže, da bi svu krv vrattili u srce. Vene nemaju mišiće koje pomeraju krv na gore, samo venske zaliske i mišiće nogu koji pomažu cirkulaciji. Ako zalisci ne vrše svoju funkciju, može doći do usporavanja krvi u nogama i povećanja pritiska u njima, što dovodi do širenja vena. 

Povećanje telesne mase i uvećanje uterusa (materice) i njegove težine kako raste beba, količina plodove vode i posteljica dodatno povećavaju opterećenje na krvne sudove u karlici, što usporava krvotok iz nogu i dovodi do širenja zidova vena u nogama. 

Progesteron, hormon koji je u trudnoći povišen važan je za njeno održavanje, opušta sve glatke mišiće u organizmu, pa i glatke mišiće u krvnim sudovima, čime se oni opuštaju, usporava se krvotok, raste pritisak na zidove vena i one se šire. 

Zašto je važno obratiti pažnju na proširene vene?

Proširene vene povećavaju rizik za nastanak tromboze dubokih vena, a trudnoća je stanje kod koga je  ovaj rizik veći. Zato je važno obavestiti vašeg ginekologa da imate proširene vene.

Trudnoća je stanje hiperkoagulabilnosti (stanje gde je krv gušća nego inače ) i predstavlja fiziološki adaptabilni mehanizam koji je razvijen da bi se smanjila mogućnost krvarenja posle prođaja. Kada je ovo stanje kombinovano sa drugim poremećajima koagulacije ili predispozicijama za stvaranje tromba, može doći do ozbiljnih komplikacija. 

Tokom trudnoće i postporođajnog perioda žene imaju oko 5 puta veći rizik od tromboembolijskih poremećaja, u poređenju sa periodom van trudnoće, a oko 80% tromboembolija u ovom periodu je tromboza dubokih vena. Rizik je naveći u trećem trimestru i posle porođaja, ali postoji i u prvom. 

Trudnoća može doprineti hiperkoagulabilnosti i zbog drugih faktora – više ležanja zbog pretećeg prevremenog porođaja, ležanja nakon operativnog porođaja, a i sama operacija carskog reza povećava rizik od stvaranja tromba i sledstvene komplikacije. Rizik od komplikacija se povećava kod trudnica koje imaju proširene vene. Povećani rizici za nastanak tromboembolijskih poremećaja u trudnoći obuhvataju i starost preko 35 godina, višeplodne trundoće (blizance, trojke), razvoj preeklampsije (visok pritisak u trudnoći, otoci), ali i neka stanja koja su postojala pre trudnoće.

Hiperkoagulabilnost u trudnoći, naročito u situaciji trombofilije može dovesti do tromboze posteljice i komplikacija poput hipertenzivnih poremećaja, preeklampsije, intrauterinog zastoja u rastu ploda, te pobačaja, a duboka venska tromboza je drugi najčešći uzrok smrti trudnica i porodilja u razvijenom svetu, posle krvarenja.

Proširene vene, u kombinaciji sa fiziološkim stanjem hiperkoagulabilnosti, a posebno sa nekim od navedenih poremećaja koagulacije, dodatno povećavaju rizik za stvaranje tromba i komplikacija koje mogu da dovedu do duboke venske tromboze.  

 

Šta raditi da se olakšaju simptomi proširenih vena i smanji mogućnost nastanka komplikacija?

Važno je biti u pokretu – kad god možete ustanite, prošetajte. Šetajte bar dva puta dnevno, ako možete plivajte, to je sjajna vežba za celo telo.

Izbegavajte dugotrajno stajanje i sedenje - ako stojite, kad možete jedno stopalo stavite na neku nižu stolicu, i držite tako nekoliko minuta, pa promenite nogu. Kada sedate, obavezno podignite noge, sjajno bi bilo da budu iznad nivoa srca. Pomerajte stopala, kolena savijajte pa ispravljajte. Nemojte sedeti prekrštenih nogu

Odeća - nosite odeću koja ne sputava - posebno donji veš, nikako nemojte nositi čarape koje stežu ili uske cipele. Izbegavajte visoke štikle.

Telesna masa - pazite na težinu – ne bi trebalo da se ugojite više od 12 kg – ako ste u trudnoću ušli gojazni, 9 kg bi trebalo da bude maksimum – povećana telesna masa osim što povećava druge rizike predstavlja i dodatno opterećenje za cirkulaciju.

Spavanje - spavajte na levoj strani – to smanjuje pritisak na velike krvne sudove i pomaže cirkulaciju.

Vitamini - uzimajte vitaminsku suplementaciju – telo koristi vitamin C da stvara  kolagen i elastin, vezivna tkiva koja održavaju stanje krvnih sudova.

Proizvodi za lokalnu terapiju na koži su višestruko korisni – donose olakšanje i osveženje, i na taj način pomažu u smanjenju osećaja težine i umora u nogama. Proizvodi koji u sebi imaju diosmin i  mentol pružaju osvežavajući efekat, a važno je da nakon nanošenja ne ostavljaju trag masnoće  i lepljivosti – brzo se upijaju.

Proizvod se nanosi od članaka ka gore, masirajući blago nogu sve do butina. Primenom krem-gela dva puta dnevno, ujutro i uveče može pomoći u zaštiti kože od različitih spoljnih i unutrašnjih uticaja (antioksidativni I protivupani efekti) odgovornih za nastanak hronične venske bolesti.     

(Pogledajte video)  

Medicinske čarape, kompresivne - nosite redovno kompresivne čarape – one ne samo da predstavljaju kontratežu pritiska na dole koji stvara materica sa bebom, posteljicom i plodovom vodom, nego i njihovo posebno tkanje omogućava i blagi pritisak ka gore, što pomaže cirkulaciji, smanjuje osećaj težine u nogama i njihovo oticanje.  Važno je nositi ih redovno, svakog dana, navlačiti ih odmah ujutro, nakon buđenja, na pravi način, a najvažnije od svega odabrati prave – kvalitetne i sigurne. 

Kako odabrati prave medicinske kompresivne čarape?

Postoje medicinske kompresivne čarape različitih modela i stepena kompresije – dokolene, natkolene i hulahop čarape

Stepen kompresije označava vrednost pritiska u nivou skočnog zgloba i može biti od I do IV, a prvi stepen je najniži. Stepen kompresije određuje lekar, a kako bi stepen kompresije bio adekvatan za pacijente, od velike važnosti je pravilno uzimanje mera – premale čarape će biti neudobne, a prevelike neće imati svoju funkciju. Merenje na određenim tačkama – ima ih četiri kod hulahop čarapa - vrši edukovano osoblje. U trećem trimestru se preporučuju natkolene kompresivne čarape - lako se navlače do prepone, svaka posebno, a postiže se zadovoljavajući stepen kompresije.

Kod odabira odgovarajućih kompresivnih čarapa važno je da obezbeđuju dobro držanje bez stezanja u struku, da budu udobne, održavaju formu i budu izdržljive, da se lako navlače, da su efikasne u kompresiji i kod pokreta i kod mirovanja.

 

                                                                                                    

Prof.dr Aleksandra Novakov, 

specijalista ginekologije i akušerstva,

 subspecijalista perinatologije

Vaše zdravlje je vaš benefit

Šta je benefit...

Čitajte dalje

Copyright © 2019 - 2020 - Smartleg